Чини се да је одрживост популарна реч, али је превише широка и збуњујућа, што доводи до тога да не само власници туристичких предузећа и услуга, већ и купци буду збуњени разним тврдњама и веома нејасним одлукама без конкретног циља.
Одрживи туризам дефинисан је Програмом УН за животну средину и Светска туристичка организација УН (2005), као „туризам који у потпуности узима у обзир своје садашње и будуће економске, друштвене и еколошке утицаје, обраћајући се потребама посетилаца, индустрије, животне средине и заједница домаћина.
Говорити о одрживости значи схватити да је све међусобно повезано и савршено синхронизовано и да је стога потребно управљати великим низом детаља како би се осигурало да се пословна или туристичка услуга пружа узимајући у обзир интеграбилност аспеката које треба узети у обзир за да раде као што су: квалитетне услуге, безбедност, информационе и комуникационе технологије (ИКТ), обука људских ресурса, образовни и рекреативни програми, политике заштите животне средине, родне ситуације, потрошња енергије, потрошња воде, алтернативне енергије, биодиверзитет и очување културе, климатске промене мере ублажавања и прилагођавања, и одрживо управљање системи, између осталог оријентисани не само да пружају задовољство туристима, већ и да вреднују и очувају природно и културно наслеђе дестинација које посећују уз одговарајуће одрживо управљање бизнисима или туристичким дестинацијама.
Веома посебно и важно, Седмо заседање Комисије Уједињених нација за одрживи развој (ЦСД – 1999) препоручило је владама да подстичу и олакшавају одрживи развој туризма кроз:
• Израда националних политика и планова.
• Већа сарадња са свим осталим заинтересованим странама у туризму.
• Обука аутохтоних и локалних заједница у туризму.
• Стварање повољног окружења за мала и средња предузећа (у смислу обуке, кредитирања и управљања).
• Информације о еколошким и етичким питањима за туристе.
• Борба против било које илегалне, злоупотребљавајуће или експлоатативне туристичке активности.
Такође препоручује туристичким предузетницима:
• Усвојити добровољне иницијативе које фаворизују одрживи развој и управљање њиховим операцијама.
• Побољшати управљање животном средином (енергија, вода, отпад, итд.).
• Обучите своје запослене (по могућности локалног порекла).
• Јавно одбацити сваки облик илегалног, насилног или експлоататорског туризма. Будите свесни импликација њихових активности на животну средину и локалне културе на њиховим дестинацијама.
Агенда 21 за туристичку индустрију каже:
„Туризам је један од најуспешнијих феномена нашег времена.
„Али такође знамо да већ постоје знаци велике опасности од засићења и пропадања неких дестинација и њихових култура, са загушеношћу саобраћаја и великим незадовољством припадника појединих градова и заједница због лошег управљања туристичким активностима. ”
Према Глобалном савету за одрживи туризам (ГСТЦ, 2021), одрживи туризам се односи на одрживе праксе у туристичкој индустрији иу њој. То је тежња да се уваже сви утицаји туризма, позитивни и негативни. Циљ му је да минимизира негативне утицаје и максимизира позитивне. Одрживи туризам се не односи на одређену врсту туризма, већ је то тежња да утицаји свих облика туризма буду одрживи за генерације које долазе.
У ствари, из такве перспективе је како су се критеријуми ГСТЦ-а родили за предузећа прво, још 2008. године, а затим и за дестинације, служећи као глобални стандарди одрживости у путовањима и туризму. Критеријуми се користе за образовање и подизање свести
Ови критеријуми су резултат напора широм света да се развије заједнички језик о одрживости у туризму. Они су категорисани у четири стуба:
- одрживо управљање
- социоекономски утицаји
- културни утицаји
- утицаји на животну средину
Као што ГСТЦ утврђује: „Процес развоја критеријума је дизајниран тако да се придржава кодекса за постављање стандарда ИСЕАЛ Алијансе. ИСЕАЛ Алијанса је међународно тело које пружа смернице за управљање стандардима одрживости у свим секторима. Тај код је заснован на релевантним ИСО стандардима.”
Неки трендови у одрживости ових дана су да туристичке дестинације желе да добију сертификате као што је Словенија добила од НВО-а за сертификацију као што су Греен Дестинатионс и друге дестинације као што је Бонаире имају најпризнатије микро, мале и средње компаније које су сертификоване са одрживи сертификати као што је програм Гоод Травел Сеал од исте организације.
Остале алтернативе дестинацијама и предузећима са сертификатима укључују чињеницу да је 31. јануара 2014. г. Алберт Салман започео нову алтернативу интегришући ГСТЦ у зелена одредишта (ГД), која данас укључује следеће:
– Топ 100 прича
– ГД награде и сертификати
– Програм глобалних лидера
– Програм подршке дестинацији
– СТАРТ комплет алата
– Добар програм путовања
– Добар туристички водич
– ГД Тренинг
Уз Греен Сеал Травел Програм, ове врсте предузећа цертифицирају своју добру одрживу праксу по питањима као што су:
- Куповина и продаја, Ф&Б
- Друштвено благостање
- Добро запослење
- Здравље и безбедност
- Приступачност
- Енергија и клима
- Губљење
- вода
- Загађење и сметње
- Природа и пејзаж
- Културна баштина
- informacije
За више информација о сертификатима, кликните овде.