На улазу у корејски ресторан у уличици Инса-донг стоји велика табла са јелима која представља њихова јела на корејском, енглеском, јапанском и кинеском, у покушају да привуче стране туристе. Питали смо Американца у пролазу да ли може да схвати шта је то гледајући јеловник. „'Пасуљ од скуте од отпада?', рекао је. „Знам скуту од пасуља, али шта је 'одбити?'“ Оно што је ресторан хтео да објасни је да је ово гулаш направљен од јестивог остатка који је остао након прављења скуте од пасуља.
Јеловник је „лице“ ресторана, прва ствар коју купци погледају пре него што пробају храну. Менији на енглеском посебно служе да странцима са мало или нимало знања о корејској храни упознају непознату храну. Али у многим корејским ресторанима у туристичким четвртима Инса-донг и Миеонг-донг, лош превод само збуњује стране купце и служи као препрека глобализацији корејске кухиње, а не као помоћ.
Највише збуњујуће за стране купце је када се корејски назив јела једноставно транслитерује, као што су „доењанг-јјигае“ и „сеоллеонгтанг“ (два популарна варива).
Ово не даје никакве информације. Цхои Ји-а је „стилиста за храну“ која је у фебруару докторирала на Евха Воманс универзитету за своју енглеску тезу „Ан Екплоратори Студи оф Фоодиес' Перцептион он Кореан Фоод ин Нев Иорк Цити“. У књизи она бележи примедбе њујоршких гурмана да су имена корејске хране тешка за изговор, спеловање и због тога их је тешко запамтити и прочитати јеловник.
Познати корејски ресторани, укључујући СамцхеонгГак, ИонгСусан и оне у Н Сеулској кули, познати су по својим похвалним енглеским менијима. Али то није лако за већину других малих мами и поп ресторана. Стручњаци позивају владу да изда стандард у преводу менија.
Корејска туристичка организација је прошле године објавила смернице о јеловницима на енглеском и основном разговору за пријем страних гостију. У њему су наведена разна корејска, кинеска и јапанска јела на три језика уз помоћ стручњака за језик и храну. КТО такође пружа стручну услугу превођења туристичких имена која траје само недељу дана. Али објављено је само 6,000 примерака водича, а мало ресторана зна за услугу превођења.
Корејски водич за храну, који је 2003. објавила Корејска фондација, хваљен је као сочнији превод од водича КТО. Али 11,000 од укупно 13,000 примерака дистрибуирано је прекоморским корејским мисијама, сродним агенцијама у земљи и на догађајима у иностранству. Овде је продато преосталих 2,000 примерака, али мало власника ресторана зна да таква књига уопште постоји.
Већина стручњака саветује романизацију назива јела и прилагање објашњења. Чои каже да је најмање пет пута интервјуисала странце који су јели корејску храну, али је ипак желела да им се објасне састојци кимчија (бели лук, ђумбир, зелени лук, слана риба). Чои је саветовао да су једна или две реченице које објашњавају састојке, начин кувања и општи укус као да је детету довољне.
Стандардизовање тешко изговорљивих имена корејске хране такође је начин да се прихвате странци. Чои је похвалила неке јапанске ресторане у Њујорку који продају корејске палачинке „џон“ као „чичими“ због лакшег изговора – али такође брине да би Јапан једног дана могао да преузме корејски панпржени посластица.
цхосун.цом
ШТА УЗНЕСТИ ИЗ ОВОГ ЧЛАНКА:
- But in many Korean restaurants in the tourist districts of Insa-dong and Myeong-dong, the poor translation only confuses foreign customers and serves as an obstacle to globalization of Korean cuisine rather than a help.
- At the entrance of a Korean restaurant in an Insa-dong alley stands a large menu board introducing their dishes in Korean, English, Japanese and Chinese, an effort to attract foreign tourists.
- Највише збуњујуће за стране купце је када се корејски назив јела једноставно транслитерује, као што су „доењанг-јјигае“ и „сеоллеонгтанг“ (два популарна варива).
