Врховни суд Русије наложио је ликвидацију угледне руске невладине организације посвећене очувању сећања на милионе погинулих под комунистичком влашћу, што је последњи корак у свеобухватном обрачуну са активистима за људска права, независним медијима и присталицама опозиције у земљи.
Током саслушања, представник генералног тужиоца рекао је да Меморијал настоји да прекроји историју Совјетског Савеза.
Према тужиоцима руске владе, група је „готово у потпуности фокусирана на искривљавање историјског сећања, пре свега о Великом отаџбинском рату“, како је Други светски рат познат у Русија, „ствара лажну слику о СССР-у као терористичкој држави“ и „покушава да избели и рехабилитује нацистичке ратне злочинце који имају крв совјетских грађана на рукама... вероватно зато што неко плаћа за ово“.
Прошлог месеца, тужиоци су такође оптужили Меморијални центар за људска права са седиштем у Москви и његову матичну структуру, Меморијал интернешенел, за кршење Русија'с закон о „страном агенту”, тражећи од суда да их распусти.
Министарство правде Русије и његов медијски регулатор Роскомнадзор подржали су тврдње тужилаца, а портпаролка надзорног органа за комуникације је рекла да су „дрско и поновљено кршење закона“ „убедљиво доказано ван сваке сумње“ уочи судске пресуде.
У пресуди издатој у уторак, судија је одлучио да Меморијал, који је већ регистрован као 'страни агент' због својих веза са иностраним финансирањем, више неће моћи да ради у Русији након што су власти рекле да је више пута прекршио закон.
Руски председник Владимир Путин је раније рекао да закон о 'страном агенту' те земље „постоји само да би заштитио Русију од спољног мешања у њену политику”.
Међутим, правила су се нашла на удару критика група за људска права и новинара, који кажу да је руски закон о „страном агенту“ само део „прогона независног новинарства у земљи“ од стране руске владе.
Меморијал, који се недавно изјаснио против репресије против критичара под руским председником Владимиром Путином, одбацио је тужбу против њега као политички мотивисану.
Меморијал је састављао листу политичких затвореника, укључујући Путиновог најистакнутијег домаћег противника Алексеја Наваљног, чије су политичке организације угашене ове године.
У октобру је саопштено да је број политичких затвореника у Русији порастао на 420 у поређењу са 46 у 2015.
Ирина Шчербакова, виши члан Меморијала, рекла је да Кремљ шаље јасан сигнал забраном групе, а то је: „Радимо шта год желимо са цивилним друштвом. Ставићемо иза решетака кога хоћемо. Затворићемо кога хоћемо.
„Диктатура постаје све репресивнија“, рекла је она.
Адвокат групе рекао је да ће се жалити у Русији и Европском суду за људска права.
„Ово је лош сигнал који показује да се наше друштво и наша земља крећу у погрешном правцу“, рекао је председник Меморијалног одбора Јан Рачински.
Реагујући на судску одлуку, Мари Струтхерс, Амнести ИнтернешенелДиректор за источну Европу и централну Азију осудио је тај потез, рекавши да „затварањем организације руске власти газе сећање на милионе жртава изгубљених у Гулагу“.
Струтхерс је рекао да одлуку о затварању Меморијала треба „одмах поништити“ јер представља „директан напад на права на слободу изражавања и удруживања“ и „еклатантан напад на цивилно друштво који настоји да замагли национално сећање на репресију државе“. .
У саопштењу након одлуке, директор пољ Меморијални музеј Аушвиц, Пиотр Цивински је упозорио да „моћ која се боји сећања никада неће моћи да постигне демократску зрелост“.