Председник Доминиканске Републике говори на Конференцији о партнерству за одрживи туризам

0a1a1a1a1a1a1a1a1a1a1a1a1a1a-8
0a1a1a1a1a1a1a1a1a1a1a1a1a1a-8

Туризам је један од најдиректнијих начина повезивања људских бића, подстичући размену идеја и искустава

Говор његове екселенције, председника Доминиканске Републике, Лиц. Данило Медина, на Конференцији о партнерствима за одрживи туризам:

Поштовани Лорд Андрев Холнесс,
Премијер Јамајке;

Поштовани господине Аллен Цхастанет,
Премијер Свете Луције;

Поштовани Лорд Талеб Рифаи,
Генерални секретар Светске туристичке организације;

Поштована госпођо Цециле Фруман,
Директор трговине и праксе глобалне конкурентности, у име Светске банке;

Поштовани Лорд Александре Меира Да Роса,
Потпредседник Интер-америчке банке за развој за Латинску Америку и Карибе;

Уважени чланови сарадничких институција за организацију ове конференције;

Поштовани чланови различитих међународних делегација;

Уважени чланови владе Јамајке;

Даме и господо,

Задовољство ми је бити овде у овом прелепом граду Монтего Баи и част ми је посетити оно што је за Доминиканце и који ће увек бити сестринска држава Јамајке.

Желим да се захвалим почасном премијеру Андреву Холнессу на личном позиву и организацији ове Конференције о партнерствима за одрживи туризам.

Као што знате, туризам је један од најдиректнијих начина повезивања људских бића, подстичући размену идеја и искустава.

А то је такође начин за стварање веза између земаља које до недавно нису биле познате, али којима ће можда бити заједничка велика будућност.

Овде видим многе вође ове велике глобалне размене, видим сјајне промоторе туристичког сектора, како јавног тако и приватног.

И то ме радује, јер је туризам, поред тога што је творац искустава, одличан покретач развоја за земље које су му домаћини.

Истина је да је за само шест деценија туризам од мале луксузне индустрије постао глобални масовни феномен.

Према подацима Светске туристичке организације, 1950. године туризам је преселио 2 милијарде долара на глобалном нивоу, 2000. године достигао је 495 милијарди долара, а следећи ову кривуљу убрзања нагоре, 2015. достигао је већ трилион и пола долара. То представља 10% светског бруто домаћег производа.

У 2016. години више од 1.2 милијарде туриста путовало је светом и, према подацима Светске туристичке организације за 2030. годину, предвиђа се достизање цифре од 1.8 милијарди људи.

Да бисмо добили идеју, то значи да је туризам 2015. године заузео треће место у светском извозу, после горива и хемијских производа, испред аутомобилских производа и хране.

Ово је посебно важно за мање развијене земље, где туризам чини око 7% извоза робе и 30% извоза услуга.

Због тога је економски утицај ове појаве толико велик да је, директно или индиректно, одговоран за приближно свако десето радно место у свету, стварајући могућности за напредак државама свих географских ширина.

Ако анализирамо овај раст туризма по регионима, откривамо да су прошле године Азија и Пацифик порасли за 9%, затим Африка са растом од 8% и Америка која је порасла за 3%.

У Европи, најпосећенији регион на свету и самим тим најконсолидованије тржиште, раст је износио 2%, а једини регион који је изгубио посетиоце, 4%, био је Блиски Исток због политичке нестабилности региона.

Укратко, туризам се током времена одликовао готово непрекидним растом, упркос повременим кризама, увек показујући своју снагу и отпорност као извор стварања прихода.

Наравно, није ништа мање тачно да експоненцијални раст ове природе прате и други изазови и претње. Због тога је толико важно да престанемо да размишљамо.

Даме и господо,

Уједињене нације су ову 2017. годину која се приводи крају прогласиле Међународном годином одрживог туризма за развој.

Одлука коју славимо и која је значајно допринела да нагласи потребу за дугорочним размишљањем и препознаје да будућност овог сектора не треба препустити импровизацији.

Од почетка Међународне године одрживог туризма, сваког месеца се одржавало на десетине децентрализованих догађаја у различитим деловима света, али сви усклађени око заједничке сврхе.
Да би се постигла да је ова растућа и пуна могућности индустрија све више и више оријентисана на дефиницију одрживог туризма. Односно, на туризам који одржава равнотежу између социјалних, економских и еколошких интереса; туризам који обједињује економске и рекреативне активности у циљу очувања природних и културних вредности.

Теме о којима се разговарало су бројне, разнолике и занимљиве. Од будућности одмаралишта и гастрономског туризма, до улоге комуникације у одрживом туризму, иницијативама за заштиту дивљег света и приобаља или потребе да се обезбеди приступачан туризам за особе са инвалидитетом. Овај календар окупио је туристичке предузетнике из целог света и свих величина, од невладиних организација, академика, званичника и техничара из мултилатералних институција.

Поред састанака Регионалних комисија и Генералне скупштине, одржане су и активности ширег обима.

На пример, у Манили је била Светска конференција о статистикама одрживог туризма, која је од суштинског значаја ако желимо да имамо објективне податке о томе како да кренемо ка својим циљевима.

У септембру је Монтреал био домаћин Светске конференције о одрживом туризму за развој и мир, а у Мадриду је одржан округли сто о одрживом урбаном туризму, нешто што несумњиво занима главне европске престонице, али и земље у успону које желе да диверзификују своју понуду.

Поред тога, пре затварања Међународне године одрживог туризма још увек имамо на дневном реду Светску конференцију UNWTO и УНЕСЦО за туризам и културу, у граду Мускат Султаната Оман.

Учествовање, на овај или онај начин у овим активностима, радионицама и семинарима било је и представља сјајну прилику за хиљаде људи повезаних са светом туризма, као и за различите актере укључене у доношење одлука.

Много је знања, искустава, студија, података и могућности које су нам предане у руке захваљујући прослави овогодишњег Међународног одрживог туризма.

Отворена нам је велика прилика да заједно дуго размишљамо и почнемо сада да планирамо конкретне мере које ће нас довести до изградње туристичког сектора који желимо да препустимо следећим генерацијама.

Потребан нам је туризам који узима у обзир локално одлучивање, ствара радна мјеста за заједнице и поштује њихов идентитет и интересе.

Потребан нам је туризам који подстиче поштовање у свим облицима, који не постаје екстрактивна индустрија и чије се користи дистрибуирају уравнотежено.

И схватам да нас ова Међународна година одрживог туризма опрема алатима за мобилизацију од влада, приватног сектора и цивилног друштва да заједно радимо на овим циљевима.

Наша садашња мисија је да је крај ове године само почетак.

Почетак много интензивнијег и координиранијег националног, регионалног и светског програма рада за напредовање ка будућности туризма.

У том смислу сматрамо позитивним што СДО Уједињених нација за Агенду 2030 и циљеве одрживог развоја до XNUMX. одрживи туризам сматрају једним од својих циљева.

Такође желим да нагласим да овај циљ трансформације туризма не треба сматрати драстичним прекидом са постојећим моделом. Схватам да је у стварности оно што се мора догодити природна еволуција.

На пример, земље карипског региона неће престати да их посећују у добром делу како би уживале у сунцу и плажи. То је ипак једна од наших великих атракција.

Међутим, такође знамо да том искуству можемо додати и многа друга. Можемо понудити авантуристички туризам, еколошки туризам, историјски и културни туризам, кулинарски туризам, верски туризам и здравствени туризам. Укратко, непрегледна листа опција које иду много даље.

Али поред тога, алати које сада имамо морају нам омогућити да проценимо и планирамо будући развој који ћемо применити на сваком месту и његове последице у свим областима.

То морамо учинити како бисмо осигурали економску и еколошку одрживост и тако да приходи од туризма досегну већи број заједница.

Морамо задовољити потребе садашњих туриста и милиона људи који живе од туризма, али такође морамо осигурати економске и социјалне потребе остатка становништва, као и културни и еколошки интегритет наших крхких екосистема, који су на крају баштина коју ћемо оставити будућим генерацијама.
У мојој земљи, Доминиканској Републици, као и у многим другим деловима света, још увек постоје многи региони са изузетним природним и културним атракцијама који још увек нису у потпуности развијени, попут југозапада и северозапада републике.

Али знамо да се на тим местима морамо кладити на одрживи туризам мале густоће. Искуство које одржава равнотежу између социјалних, економских и еколошких интереса.

Јер, поред тога, све више туриста свесно је потребе да своје искуство одмора интегришу са очувањем природних и културних вредности подручја.

Посвећеност одрживости туризма, у свим облицима, биће корисна са свих гледишта и, не сумњам, то ће такође бити извор прихода и развоја за наше народе.

Присутнима се придружују заједничке могућности и, зашто не, и велики глобални изазови.

Изазови у којима туризам, парадоксално, може бити отежавајући фактор ако се њиме лоше поступа, и решење ако се њиме добро управља.

Одговор на здравствене проблеме, попут избијања Жике или природних катастрофа, попут урагана или поплава, требало би да нас подсети на потребу трајног планирања и координације између наших земаља.

На исти начин, ми имамо одговорност да заједно радимо у потрази за регионалним решењима за заједничке проблеме, попут управљања отпадом, производње чисте енергије или очувања наших мора и океана.

И, наравно, морамо предузети неопходне кораке како би и наше земље и наш туристички сектор били потпуно спремни да се прилагоде климатским променама.

Зато смо задовољни што се сектор туризма обавезао циљу смањења својих емисија ЦО2 за 5%.

Заправо, следећег дана, 29, моја земља, Доминиканска Република биће домаћин радионице о улози туризма у оквиру Међународне климатске иницијативе.

Због тога је и од највећег интереса да, посебно у најугроженијим земљама, имамо јединствени глас на форумима као што је Самит „Једна планета“ који ће се одржати у Паризу о климатским променама.

Време је да свет зна потешкоће које морамо превазићи суочавајући се са све чешћим природним катастрофама и да нас подржи у ублажавању и обнови.

Даме и господо,

Пре завршетка ове интервенције желео бих да усмерим пажњу на наш карипски регион.
Прошле године смо добили сјајне вести.
Туризам у карипском региону растао је брже од светског просека и као резултат тога, први пут смо премашили бројку од 25 милиона посетилаца.
Све указује на то да ће 2017. бити осма узастопна година континуираног раста туризма на Карибима, са солидних 4% у односу на претходну годину и све указује да ће се овај тренд наставити.

У случају карипског региона, ово је пресудно, јер смо тренутно регион који највише зависи од прихода од туризма у њиховим економијама.

Да вам дам пример, за Доминиканску Републику туризам производи више од 25% валута које генерише наша економија.

Пред нама је, дакле, врло велика прилика. Поготово ако можемо да поставимо „Карибе“ као јединствену дестинацију на глобалном тржишту.

То, наравно, не значи да ћемо ми Доминиканци престати да промовишемо Доминиканску Републику или да Јамајчани престају да промовишу Јамајку као дестинацију.

Једноставно је ствар препознавања да постоји веће тржиште шире. Постоји посетилац који на свом путовању жели да прикупи више искуства, да упозна богатство и разноликост наших култура и искористи посету овој страни света за путовање на различита места.

То нам отвара, као што добро знате, велики простор за оно што се у техничком језику назива туризмом са више дестинација.

Доминиканска Република, Тринидад и Тобаго, Барбадос, Јамајка, Света Луција, Куба, Порторико и сва острва која чине овај прелепи регион имају огроман потенцијал ако будемо у могућности да исплетемо мрежу понуда која омогућава купцима да истраже све атракције које додаје климу, културу и искуство које нуде Кариби.

У том смислу, данас је моја земља потписала са Јамајком споразум о туристичкој сарадњи са више дестинација, с циљем јачања ове заједничке понуде. Наравно, наш циљ је да ово прате многи други споразуми међу државама Кариба који нам омогућавају да развијемо свој пуни потенцијал.

Од влада можемо много учинити за промоцију туризма у региону: отворено небо, олакшавање миграција, бољи и ефикаснији аеродроми и порески подстицаји и, наравно, заједничка промоција.

Исто тако, приватни сектор може много тога да почне да ради: туроператори, туристичке агенције, авио компаније, бродарске компаније и други актери требало би да виде велику корист коју могу добити ако већ почну да дизајнирају атрактивне производе за више дестинација.

Пријатељи,

Наша земља је, могли бисмо рећи, екстровертна земља. И није само због радости нашег народа и нашег гостопримства примање странаца, већ и због наше спремности да проширимо видике.

Ми Доминиканци се кладимо на отвореност према свету, али се кладимо пре свега на сарадњу и заједнички рад на постизању бољих резултата.

Желимо да радимо са свима вама како бисмо трансформисали туристички сектор не само у мотор раста, већ у мотор одрживог раста.

Ставимо на коцку све своје најбоље вредности како би туризам био не само веће запошљавање, већ и формално и квалитетно запошљавање за напредак наших народа.

Будимо не само више валуте и прихода, већ приходи за све секторе и целу територију, на уравнотежен начин.

Сви ми овде присутни имамо одговорност, не само да учествујемо, већ и да водимо ову трансформацију коју доживљава туризам.

Не сумњајте: ваши приоритети су такође приоритети Доминиканске Републике.

И даље ћемо се кладити на туризам који одражава три вредности које су предложиле Уједињене нације: Путујте, уживајте и поштујте.

Хвала вам пуно!

О аутору

Аватар главног уредника задатака

Главни уредник задатка

Главни уредник задатка је Олег Сизиаков

Учешће у...