Током 42. седнице Комитета за светску баштину одржане у Манами, Бахреин, ове године од 24. јуна до 4. јула 2018. године, археолошко налазиште на почетку зграде 936. године у Медина Азахара, Кордоба, додато је на листу културних локалитета Унескове Светске баштине од 1. јула 2018.
Али какав је значај ове зграде?
Медина Азахара је највеће археолошко налазиште у Шпанији са 112 хектара ограђене површине. Иако је до сада ископано само 10 одсто древног локалитета, у том простору постоји опипљива магија.
Историјске књиге пишу да је Медина Азахара (Мадинат ал-Захра) била најлепши пример сјаја Ал-Андалуса – града чија се лепота не може поредити ни са једним другим на свету. Према легенди, настао је из љубавне приче, а друга прича о ратовима га је уништила тек 70 година касније.
Историјски центар Кордобе, Шпанија, један је од највећих те врсте у Европи, што град Кордобу чини јединственим у свету.
Али шта друго чини Кордоба тако посебно?
Као прво, лако је стићи из Мадрида за сат и по брзим АВЕ возом. Време је увек лепше од већине оближњих места, посебно током зимских месеци када Мадрид облачи сиво лице и дебеле зимске капуте, док се Кордоба купа у сунцу и стаблима поморанџе.
Историјски центар Кордобе има обиље споменика који чувају велике трагове римског, арапског и хришћанског времена, а све је лако открити пешке.
Најновији додатак његовој јединствености је проглашење четврти УНЕСЦО-ве баштине Кордобе. Нажалост, међутим, свако ко жели да добије више информација о овој величанственој круни УНЕСЦО-ве светске баштине не може да нађе ништа на енглеском. Такође недостаје најава великог културног догађаја који ће се по први пут у историји одржати следеће недеље у Медина Азахара. Дакле, ево нас поново са старим начином комуникације – једноставним писањем.
Медина Азахара, која се налази 7 километара од Кордобе, показује сјај града изграђеног на брду који има најлепше палате, дворове и баште на свету.
Захваљујући визији Марије Долорес Гаитан, пијанисткиње и директорке и оснивача ФИП Гуадалкуивир Мариа Долорес Гаитан Санцхез, 9. издање ФИП Гуадалкуивир Фестивала биће одржано од 19. до 30. септембра 2018. Ове године одржаће се музички наступ без преседана. Ал-Захра – први концерт и културни догађај који ће се одржати на Унесковој листи светске баштине.
Овај изванредан концерт, заснован на традиционалним музичким делима са ажурираним савременим музичким језиком, укључује јединствено искуство комбиновања различитих врста музичких инструмената који свирају иновативне композиције.
Овом ексклузивном приликом биће приказано и прво извођење „Рапсодије Иигдал Елохима“ инспирисане песмама кордобеса Мајмонида – песмама које до данас никада нису биле транскрибоване и аранжиране за овакав ансамбл. Биће то и премијера „Шехерезаде“ Римсија Корсакова, транскрибоване и адаптиране за нову форму музике, објашњава Марија Долорес Гајтан.
Извођење „Ал-Захра у музици“, имена које дочарава традицију, модернизацију и интернационализацију, треба да оживи археолошки драгуљ Медина Азахара, који је такође место где су искована многа поглавља музичке историје Кордобе, дели Мариа Долорес Гаитан.
Марија користи најпрестижније поставке у граду: катедралу џамије, синагогу, палату Виана, позориште Гонгора и саму Медину Азахару као затворене и отворене просторе за догађаје у целом граду.
У разговору са Гаитаном, који је надгледао цео пројекат, сазнао сам да је било мегалогистичко питање да се све ово оствари, јер је сва опрема, инструменти и седишта, укључујући санитарна решења, морали да се унесу и инсталирају на археолошко налазиште само за овај концерт. То су омогућили само приватни инвеститори, инспиративни умови и визионари.
Гаитан пази на временску прогнозу за предстојећи концерт на отвореном, а за сада не види облаке на небу за следећи викенд, са обећавајућим температурама од 33 Целзијуса на распродатом месту. ФИП Гвадалкивир ће бити затворен завршним концертом у Мескити у Кордоби у недељу, 30. септембра.
Унеско је 1984. године регистровао џамију-катедралу у Кордоби као место светске баштине. Велика Кордоба џамија настала је по узору на ону у Дамаску и право је ремек-дело.
711. године нове ере, Кордобу су – као и многе друге андалузијске градове – освојили Маури. Претворили су град у културно уточиште, са много џамија и палата. Период највеће славе Кордобе почео је у 8. веку након маварског освајања.
Поред огромне библиотеке, град је обухватао преко 300 џамија и мноштво палата и управних зграда.
Године 766. Кордоба је била главни град муслиманског калифата Ал Андалуса, а до 10. века, као и калифат Кордоба, постала је један од најнапреднијих градова на свету, признат по својој култури, учености и верским толеранције.
Међу осталим значајним споменицима у граду је римски мост преко Гвадалкивира - четврте по величини реке у Шпанији и једина која је пловна.