Испод површине јеврејског живота

Немачки филозоф, Мартин Бубер
Немачки филозоф, Мартин Бубер

Становништво источне Европе, посебно Пољска и Украјина, било је сиромашно, често необразовано и недостајало им је манира и софистицираности западноевропских елита. Због ових великих разлика, западноевропски интелектуалци су често показивали презир према источноевропским масама које су живеле у земљама које су се протезале од Пољске до руских степа и од Украјине до Балкана.

Немачки филозоф, Мартин Бубер
  1. Период фин де сиецле (крај 19. и почетак 20. века) је било златно доба немачких научних радова и филозофије.
  2. Период је такође био доба великог сиромаштва у источној Европи.
  3. Разлике између две стране Европе испољиле су се на много начина. Западна Европа је била богата, културна и софистицирана.

Оно што је важило за опште европско друштво, важило је и за јеврејски свет. Наполеоново ослобађање Јевреја из гета Француске и Немачке резултирало је јеврејском акултурацијом у западноевропско друштво.

Западноевропски Јевреји говорили су језиком своје нације и усвојили европске културне обрасце. Многи су се школовали на најбољим европским универзитетима. Баш као иу случају њихових сународника, многи западноевропски Јевреји су имали тенденцију да гледају са висине на источноевропске Јевреје. Масе пољских, руских и украјинских Јевреја биле су сиромашне и необразоване у западном језику и култури. Живели су у селима званим штетл (као што је описано у „Гуслачу на крову“). Западноевропски и амерички Јевреји су своју источну браћу видели као симболе свега чему су желели да побегну.

Управо на овом подељеном континенту велики Јеврејин Немачки филозоф Мартин Бубер (1878-1965), провео је први део свог живота.

Током раних деценија 20. века, Бубер је био један од највећих немачких филозофа. Заљубио се у јеврејски живот источне Европе и служио је као мост који је повезивао ова два света.

Пре успона нацистичке Немачке, Бубер је био професор на Универзитету у Франкфорту и плодан писац на немачком и хебрејском. Његово класично филозофско дело „Ицх унд Ду” (Ја и ти) још увек се чита широм света.

Многи књижевни критичари и филозофи су Бубера сматрали гигантом филозофије и друштвене мисли раног 20. века. Његов академски рад је имао велики утицај на различите области, укључујући медицинску антропологију, филозофску психологију и педагошку теорију. Био је и преводилац Библије. Буберов и Розенцвајгов превод Хебрејског писма је класик немачке књижевности.

Бубер је постао фасциниран светом источноевропског јеврејског живота. Иако су његове колеге гледале са висине на насеље, Бубер је открио да се испод грубих површина ових заједница крије дубок и живахан друштвени свет, свет који је био веома сложен и социолошки софистициран. Његово чувено књижевно дело „Хасидске приче“ не само да је дало достојанство презреном друштву, већ је показало да дубока филозофска мисао није једина област западних академика.

Бубер је оживео не само заједничку страну живота у насељу, већ и његове духовне односе са Богом.

Бубер нас „зове“ у живот насеља. Он показује да су ова села, иако сиромашна светским добрима, била богата традицијама и духовношћу.

Читајући Буберова дела долазимо до сазнања да су људи принуђени да живе усред сиромаштва и нетрпељивости били у стању да наду претворе у дела, а мржњу у љубав.

Буберове „Хасидске приче“ можемо читати на два нивоа. На првом нивоу читамо народне приче о људима који покушавају да напредују у непријатељском свету, свету у коме је само преживљавање било близу чуда. На дубљем нивоу, налазимо софистицирану филозофију која читаоца учи бујности према животу усред очаја.

У целом Буберовом делу видимо како су становници штела постали Божији ортаци. За разлику од „софистицираних” Западних Европљана, ови „несофистицирани” становници нису покушавали да дефинишу Бога. Они су једноставно живели у сталном односу са Богом. Становници су ретко користили речи. Чак и када се разговара са Богом, емоције су често биле изражене кроз музику „неегоона”: песму без речи, чије их је појање приближавало Богу.

Мартин Бубер је сакупио ове легенде, упаковао их у академски софистицирану амбалажу и задобио им осећај поштовања широм западног света.

Његове књиге: „Хундерт цхассидисцхе Гесцхицхтен“ (Сто хасидских прича) и „Дие Ерзахлунген дер Цхассидим“ (Хасидске приче) показале су дубину духа усред сиромаштва и представиле свету нове увиде у мудрост.

Успео је да премости живу веру источноевропског јеврејства са сувим академским животом софистицираног Запада, остављајући нам питање да ли је тој групи заиста боље?

Бубер је показао како западни академици фрагментирају стварност, док се у свету штетла тражила целовитост. Бубер је такође изложио западну филозофију концепту цимцума: идеји божанске контракције и на тај начин омогућавајући посвећење обичног. Читајући Бубера, видимо како су становници штела свуда налазили Бога јер је Бог створио простор у коме би људи могли да расту.

Бубер не престаје са описивањем односа између човечанства и Бога (беин адам ла-маком) већ улази и у свет међуљудских односа међу људима (беин адам л'цхаеро).

За Бубера је само интеракција међу људима оно што ствара покривач љубави и заштиту од хладноће мржње и предрасуда. У Буберовом свету не постоји подела на политичко и духовно, на рад и молитву, на кућне послове и величанствено. Истина се не налази у непознатом, у тајанственом већ у очигледном, у интеракцији између човека и живота. Бубер показује како ови односи мењају бездушни свет и помоћу традиције чине живот вредним живљења.

У Буберовом приказу штетла, нико није потпуно добар или зао. Уместо тога, постоји потрага за тешувахом, окретање и повратак Богу целим бићем.

Бубер нам представља, као и Шолом Алејхем о коме сам писао прошлог месеца, обичне људе који проналазе Бога у свакодневним животним рутинама. Буберове личности не сежу даље од људског, већ живе своје животе на начин да се тиме што су људи повезују са Богом. Бубер илуструје ову акцију кроз лик цадика (духовног и комуналног вође). Цадик је поштовао сваки дан, учинио га светим, кроз чудо посвећења заморне и неузбудљиве рутине живота.

Буберови списи описују свет којег више нема.

Уништени мржњом према нацистичкој Европи и њеним морем предрасуда, не остаје нам ништа више од прича, али то су приче које чине живот вредним живљења, а заслуга је рационалног немачког филозофа који је побегао из Немачке и поново успоставио свој живот у Израелу, да и ми можемо осветити обично и пронаћи Бога у свему што радимо.

Петер Тарлов ије рабин емеритус у Текас А&М Хиллел фондацији у Колеџу Стејшну. Он је капелан Полицијске управе колеџ станице и предаје на Медицинском колеџу А&М у Тексасу.

О аутору

Аватар др Петера Е. Тарлова

Др Петер Е. Тарлов

Др Петер Е. Тарлов је светски познати говорник и стручњак специјализован за утицај криминала и тероризма на туристичку индустрију, управљање ризицима догађаја и туризма, као и туризам и економски развој. Од 1990. Тарлов помаже туристичкој заједници у питањима као што су безбедност и сигурност путовања, економски развој, креативни маркетинг и креативна мисао.

Као познати аутор у области безбедности у туризму, Тарлоу даје допринос у више књига о безбедности у туризму и објављује бројне академске и примењене истраживачке чланке о питањима безбедности, укључујући чланке објављене у Тхе Футурист, Јоурнал оф Травел Ресеарцх и Управљање сигурношћу. Тарлов-ов широк спектар стручних и научних чланака укључује чланке о темама као што су: „мрачни туризам“, теорије тероризма и економски развој кроз туризам, религија и тероризам и туризам крстарења. Тарлов такође пише и објављује популарни он-лине туристички билтен Тоурисм Тидбитс који читају хиљаде туристичких и туристичких професионалаца широм света у издањима на енглеском, шпанском и португалском језику.

https://safertourism.com/

Пријавите се
Обавести о
гост
0 Коментари
Инлине Феедбацкс
Погледајте све коментаре
0
Волите ваше мисли, молим вас да коментаришете.x
Учешће у...