Авиокомпаније су изгубиле много своје тржишне вредности

То је ретко када је истинитије него сада, пошто је већина акција америчких авио-компанија у дугом паду, а најбоље се мере према томе колико су мало изгубиле на вредности.

То је ретко када је истинитије него сада, пошто је већина акција америчких авио-компанија у дугом паду, а најбоље се мере према томе колико су мало изгубиле на вредности.

Током протекле године, комбинована тржишна капитализација – цена деонице помножена бројем акција – 10 највећих авио-компанија је пала за 57 одсто, изгубивши вредност од 23.5 милијарди долара.

Искључујући Соутхвест Аирлинес Цо., која се истакла само зато што је пала за само око 12 процената, тржишна вредност осталих девет је пала за 73 процента.

Инвеститор са много новца и основним незнањем о авио-индустрији могао би да купи целу парцелу за мање од 18 милијарди долара.

„Не могу да се сетим периода у коме смо имали такво уништавање вредности авио-компанија“, рекао је дугогодишњи аналитичар авио-компаније са Волстрита Јулијус Малдутис.

Г. Малдутис, председник сопствене консултантске фирме Авиатион Динамицс, за цео неред криви цене горива за авионе. Авио-компаније су много вределе када су цене горива биле ниже пре две године; како су цене авионског горива расле, вредности авио-компанија су пале, рекао је он.

„Ако се вратите на август 2006. године, када су цене нафте пале за око 50 процената, акције авио-компанија су порасле за 45 процената“, рекао је господин Малдутис. „Почевши од јануара прошле године, цене нафте су само расле током целе године, а цене акција авио-компанија су пале.

Сада су трошкови горива заменили трошкове рада као највећи трошак у операцијама авио-компанија, чинећи цену акција авио-компаније још више зависном од цене нафте, рекао је господин Малдутис.

„Будућност америчке авио индустрије зависи од нафте“, рекао је он.

Велике капи

Најтеже погођена међу 10 највећих превозника била је УС Аирваис Гроуп Инц., чија је тржишна вредност опала за 92 одсто у протеклој години: са 2.7 милијарди долара 27. јуна 2007. на 226 милиона долара у петак.

Превозник, формиран у септембру 2005. када се Америка Вест Холдингс Инц. спојила са претходном Ју-Ес Ервејз групом и извела је из заштите од банкрота, скочила је на скоро 5.8 милијарди долара у новембру 2006. након што је предложила спајање са Делта Аир Линес Инц.

Тај предлог је подстакао општи скок цена акција авио-компанија јер су инвеститори спекулисали да би једно добро спајање заслужило друго.

Међутим, Делта је одбила понуду УС Аирваис-а, који је повукао своју понуду 31. јануара 2007. Мидвест Аир Гроуп Инц. је одбио откуп од АирТран Холдингс Инц. и одлучио се за приватни откуп. О другим пословима се причало, али никада нису остварени.

Акције АМР Цорп., матичне компаније Америцан Аирлинес Инц., достигле су максимум од 40.66 долара 19. јануара 2007., што је њихов највиши ниво од јануара 2001. Али као и други превозници, АМР је од тада бележио константан пад акција.

Завршио је на само 5.22 долара по акцији 12. јуна, завршавајући у петак на 5.35 долара.

То враћа акције АМР-а на њихов ниво трговања из пролећа 2003. године када је компанија за длаку избегла подношење захтева за стечај из поглавља 11.

Авио-компаније које су поднеле захтев за заштиту из поглавља 11 изашле су из судског поступка са новим залихама са високим ценама. Међутим, ови огромни нивои нису виђени убрзо након што су акције почеле да се тргује.

Делта је почела да тргује својим новим акцијама 3. маја 2007. Тог дана је завршила на 20.72 долара по акцији. У петак је завршио на 5.52 долара, што је 73 процента мање у односу на затварање првог дана.

Нортхвест Аирлинес Цорп. се хвалила ценом акција од 25.15 долара 31. маја 2007, првог дана трговања након изласка из стечајног суда. Као и Делта, Нортхвест је видео да су његове акције поскупеле следећег трговачког дана, а затим су започеле пад. Његове акције у петак су затворене на 6.31 долара, што је пад од 75 одсто у односу на први дан.

Чак ни спајање Делта и Нортхвест-а, најављено 14. априла, није одржало цене њихових акција на висини. Акције Делте пале су за 47 одсто од тог дана, а Нортхвест за 44 одсто.

УАЛ Цорп., матична компанија Унитед Аирлинес Инц., изашла је из стечајног суда почетком фебруара 2006. и забележила је затварање својих акција на 33.90 долара првог дана трговања, 6. фебруара 2006. У петак су се њене акције продавале за 5.56 долара свака, што је у паду 84 посто.

У ствари, инвеститор би могао да купи све акције УАЛ-а за 700 милиона долара – или само за мање од шест дана нето прихода за Еккон Мобил Цорп.

Али инвеститорима у тих 10 авио-компанија је још остало нешто новца. Људи који улажу новац у такве превознике као што је МАКСјет Аирваис Инц., Aloha Аир Инц., Скибус Аирлинес Инц., Еос Аирлинес Инц. и Силверјет ПЛЦ су видели да су ти превозници банкротирали и престали у последњих шест месеци.

Фронтиер Аирлинес Холдингс Инц. наставља да послује, али је морала да тражи заштиту у поглављу 11 од поверилаца. Цхампион Аир Инц. и Биг Ски Аирваис Инц. нису банкротирали, али растући трошкови су их навели да обуставе пословање, а акционари власника Биг Ски-а, МАИР Инц., гласали су у петак за ликвидацију и престанак пословања. Јединица Аир Мидвест компаније Меса Аир Гроуп Инц. престаје са радом данас.

Још банкрота?

Г. Малдутис је рекао да ако се цене горива не смање, ови кварови авио-компанија су само почетак.

„До Празника рада, видећемо да се гаси читава гомила мањих превозника“, рекао је он. „Онда ћемо видети како већи носач улази у Поглавље 11.“ Ако нафта крене на 150 долара и више, као што неки предвиђају, „да ли ћемо практично целу ову индустрију видети у банкроту?“ упитао је господин Малдутис.

Познати инвеститор Ворен Бафет окушао се у улагању авио-компанија 1989. године, уложивши 358 милиона долара у приоритетне акције у УС Аирваис Гроуп. Изашао је из искуства решен да више не улаже у авио-компаније, иако је његова компанија остварила велики профит на инвестицији.

То га је навело да коментарише да има некога кога може да позове да га одврати од идеје ако поново одлучи да инвестира у авио-компаније. У свом годишњем писму акционарима Берксхире Хатхаваи-а у фебруару, господин Бафет је изнео следеће:

„Најгора врста пословања је она која брзо расте, захтева значајан капитал да би се подстакла раст, а затим зарађује мало или нимало новца. Размислите о авио-компанијама. Овде се трајна конкурентска предност показала неухватљивом још од дана браће Рајт“, написао је господин Бафет.

„Заиста, да је далековиди капиталиста био присутан у Китти Хавк-у, учинио би својим наследницима велику услугу тако што би оборио Орвила.

„Потражња авио индустрије за капиталом од тог првог лета била је незаситна. Инвеститори су сипали новац у рупу без дна, привучени растом када их је требало одбити“, додао је он.

далласневс.цом

<

О аутору

Линда Хохнхолз

Главни и одговорни уредник за eTurboNews са седиштем у седишту еТН-а.

Учешће у...