Дворац Фриедрицхстадт Берлин части јеврејске корене

Дворац Фриедрицхстадт Берлин части јеврејске корене
фриедрицх

Фриедрицхстадт-Паласт Берлин признаје своје „јеврејске корене од 1919. | Богата сценска историја данашњег Фридрихштат-Паласт Берлин почела је пре сто година.

Дана 29. новембра 1919. јеврејски позоришни визионар Макс Рајнхард је отворио Грофлес Сцхауспиелхаус – претходницу Паласту. Преименовано у Тхеатре дес Волкес (Театар народа) током Трећег рајха, позориште је директно контролисало Министарство јавног просвећивања и пропаганде Јозефа Гебелса Рајха. Операције су настављене у позоришту које се налазило у совјетском сектору Берлина након рата већ у лето 1945. године и добило је данашње име Фридрихштат-Паласт 1947. године.

Све до 1990. Паласт је била највеће забавно позориште у Немачкој Демократској Републици (ДДР) – а данас иу уједињеној Немачкој. У светлу оживљавања антисемитизма и као знак солидарности за јеврејски живот у Немачкој, Паласт поносно признаје своје јеврејско наслеђе током прославе са заставом са Давидовом звездом. Од почетка јубиларне сезоне 2019/20, Паласт је разматрао богату историју позоришта са разним активностима.

Најпосећеније позориште у немачкој престоници сада је испред главног улаза истакло заставу са Давидовом звездом и натписом „Јеврејски корени од 1919. године” на немачком и енглеском језику. „Наши оснивачи из 1919. касније су страдали под нацистима. Макс Рајнхард као Јеврејин, Ерик Чарел као Јеврејин и хомосексуалац ​​и Ханс Поелциг као експресионистички архитекта. Док су Реинхардт и Цхарелл отишли ​​у егзил, Поелзигу је забрањено да се бави својом професијом“, каже др Берндт Сцхмидт, генерални директор Паласта. „То је део ДНК нашег позоришта и обавеза за сада.

Нарочито након напада на синагогу у Халеу и напада на рабине и припаднике јеврејске заједнице широм Немачке.” Имајући у виду своју богату историју, Паласт се данас свесно залаже за слободу, разноликост и демократију. Од 2014. године позориште више не позива на своје премијере амбасадоре земаља чији закони угњетавају хомосексуалце. Штавише, Шмит се 2017. године јавно дистанцирао од расистичких и националистичких погледа на свет Алтернативе за Немачку (АфД), политичке партије са екстремно десним елементима која је такође заступљена у немачком Бундестагу.

У медијима и међу позоришним ствараоцима избио је спор око тога да ли је државном позоришту дозвољено да даје такве јавне изјаве. Перспектива др Бернда Шмита: „Када видимо слободу и уметничку слободу у опасности, немачким позориштима не само да је дозвољено, већ и морају. Шта би још требало да буду поуке из немачке историје?“ На врхунцу полемике 7†октобра 2017, цео театар са скоро 2,000 гостију морао је на кратко да буде евакуисан због анонимне претње бомбом. Основне информације: О оснивачима Паластових: Макс Рајнхард је био највизионарскији импресарио и власник позоришта свог времена. Ханс Поелзиг је био утицајан архитекта.

Ерик Чарел осмислио је ревијалне емисије „Златних двадесетих” у Берлину, открио Марлен Дитрих и Хармонисте комичара и створио оперету „Им Веиflен Рˆссл” (Кан Бели коњ) која је била светски хит. Од 1933. националсоцијалисти су забранили сву тројицу рад у Немачкој. Њихово јеврејско порекло навело је Рајнхарта и Шарела да оду у изгнанство; као хомосексуалац ​​и Јеврејин, Чарел је био посебно угрожен. Поелзиг је све више био изложен репресалијама због своје експресионистичке („дегенерисане“) архитектуре.

Године 1980. стара Паласт је морала бити затворена и срушена због конструктивних оштећења зграде. 27†априла 1984, нова Паласт је отворена као последња велика грађевина Немачке Демократске Републике (ДДР). И данас импресионира највећом позоришном сценом на свету. Нови Фридрихштат Паласт прима 1,900 гостију, што га чини највећим позориштем у Берлину. Са 700,000† гостију сваке године, то је најпосећеније забавно позориште у Немачкој.

Више о немачком туризму: ввв.германтоурисмбоард.цом 

<

О аутору

Јуерген Т Стеинметз

Јуерген Тхомас Стеинметз континуирано је радио у индустрији путовања и туризма од своје тинејџерске године у Немачкој (1977).
Он је основао eTurboNews 1999. године као први билтен на мрежи за глобалну индустрију путничког туризма.

Учешће у...