Венецији прети нова лука

Светску баштину, изграђену на острву у центру лагуне у североисточној Италији, сваке године посете милиони туриста жељних да гондолијером исплове низ Велики канал.

Светску баштину, изграђену на острву у центру лагуне у североисточној Италији, сваке године посете милиони туриста жељних да гондолијером исплове низ Велики канал.

Славном граду већ пријети опасност да потоне у море због слијегања и подизања нивоа мора.

Међутим, најновија претња Венецији је више везана за економију.

Италијанске власти желе да изграде велику бродску луку на унутрашњој страни лагуне која ће омогућити више бродова за крстарење и масивних контејнера да прођу поред ниско лежећег острва.

У извештају упућеном италијанској влади, лучка управа Венеције позвала је на изградњу новог терминала у луци Маргера како би се позабавила повећањем туризма и трговине у тој области. Власти такође желе да потроше милионе на продубљивање бродских путева у лагуни.

Заштитници природе кажу да би то могла бити "еколошка катастрофа" за Венецију јер континуирано јаружање лагуне узрокује пораст нивоа мора.

У извештају објављеном на Краљевском институту британских архитеката, добротворна организација Венеција у опасности је рекла да таласи које стварају велики бродови и струје које пролазе кроз дубоке пролазе играју велику улогу у извлачењу пешчаних спрудова који спречавају продор морске воде.

У извештају, који је написан у сарадњи са Одељењем за архитектуру Универзитета Кембриџ, каже се да се зграде већ уништавају јер морска вода улази у зидове, а затим оштећује инфраструктуру јер се вода исушује остављајући за собом со. Ако нивои наставе да расту, многе познате зграде попут Трга Светог Марка могле би се потпуно срушити.

Ники Бејли из Венеције у Перилу каже да пораст нивоа мора већ ствара проблеме за већину познатих зграда у граду.

„Деградација лагуне доприноси дугорочном порасту нивоа мора који нагриза зидове зграда. На крају ће се срушити јер структуре неће моћи да издрже“, рекла је она.

Венеција је једно од најпрометнијих туристичких места на свету са више од 16 милиона посетилаца сваке године. Године 2005. у град је ушло 510 бродова за крстарење до 16 палуба, у поређењу са само 200 2000. године.

У исто време петрохемијска индустрија у овој области умире, а италијанска влада је жељна да промовише туризам и трговину са тржиштима у развоју на Балкану и Источној Европи.

Венецијанска лучка управа је инсистирала да је неопходно побољшати луку Маргера како би се изборила са све већим протоком туриста и робе.

Власти су саопштиле да ће град бити безбедан због новог система баријера за плимовање од 3.7 милијарди фунти познатог као МОСЕ, за који се очекује да ће бити оперативан до 2014. године, који ће зауставити поплаве.

Међутим, Том Спенсер, директор Одељења за приобална истраживања Универзитета у Кембриџу, рекао је да ће баријера само зауставити плимске поплаве и учинити мало да спречи пораст нивоа мора због непрекидног јаружања.

„Тешко је видети како имплементација МОСЕ система легитимише продубљивање навигационих канала у Венецијанској лагуни у овом тренутку. МОСЕ је екстреман систем за контролу поплава, али проблеми у лагуни су повезани са дугорочном еволуционом тенденцијом“, рекао је он.

<

О аутору

Линда Хохнхолз

Главни и одговорни уредник за eTurboNews са седиштем у седишту еТН-а.

Учешће у...