Туризам у Јерусалиму и туризам у Рио де Жанеиру је сличан и веома различит. Др Питер Тарлоу извештава из Рија после целоноћног лета. Пробудио се у 7:00 у хотелу Рио Марриотт и пише.
На мој шок, плажа Цопацабана била је пуна и још је било дневно светло. У полутупости сам заборавио да сам на јужној хемисфери и 21. децембар је овде најдужи дан у години и први дан лета.
Стигавши у Рио де Жанеиро готово директно из Јерусалима, схватио сам да се не налазим само на два географска краја света, већ и на две културно поларне супротности. Ако је Јерусалим град свете скромности, онда је Рио де Јанеиро управо супротно. Овде, можда због врућине, скривено постаје прозирно. Дуж миља плажа, Цариоцас (име које су дали становницима Риа) носе најмање могуће одеће, чак и тамо где би подвижници могли захтевати више личне дискреције. Исто тако ако је Јерусалим прослава дубоког, Рио је прослава неозбиљног и површног. Локално становништво наводи да култура Риа има три стуба: футебол (фудбал), плажу и карневал. Овде посао није каријера, већ уплитање у потрагу за сензуалним и лежерношћу живота.
Упркос различитостима, понекад се супротности теже сусрести. Јерусалим је град дубоких уверења, толико дубок да се понекад та уверења манифестују у насиљу. Рио је град овде и сада, толико толико да и став радости вивре постаје насилан. У једном граду насиље произлази из превише бриге, а у другом премало. Иронично, најпознатија обележја оба града имају везе са вером. Ако Јерусалимом доминирају Купола на стени, Западни зид и црква Светог гроба, Риом доминира Цорцовадо, његов крајњи симбол католичанства.
На сличан начин Израел је на Блиском Истоку, али у културном смислу то заправо није са тренутног Блиског Истока. Упркос чињеници да јеврејски живот претходи арапској цивилизацији миленијумима, Израел се културно налази на периферији Блиског истока. То је острво које говори хебрејски у мору арапског. На сличан начин Бразил је у Латинској Америци, али не и у Латинској Америци. Овде је језик португалски, а бразилска култура и кухиња су светови, осим суседа који говоре шпански. Баш као што Израел лежи на ивици Блиског Истока, тако и Бразил, ау стварном смислу стварност важи и за Сједињене Државе.
Нема сумње да и Бразил и Рио пролазе кроз време политичких промена. Социјалистичке левичарске владе из прошлости биле су пометене. Социјализам, прерушен у либерализам, некада се доживљавао као нада сиромашних, али сада се на њега гледа као на отров потлачених. Људи овде говоре о социјализму као методи којом су богати бели псеудоинтелектуализми убеђивали сиромашне да остану сиромашни, а наивни млади људи заведени су у животе сиромаштва и разочарања.
Иако је прерано чак ни да се усудимо предвидети да ли ће ове политичке промене сиромаштво претворити у економску прилику или ће бити само још једна неуспешна политичка тежња, постоји много наде. У том смислу постоји велика сличност између ова два веома различита града. Израелска химна је Ха'Тиква што значи Нада, а овде у Рио де Јанеиру се најчешће чује реч Есперанца: Нада!
Можда је нада та која уједињује ове две културно поларне супротности и омогућава човековој души да ствара светлост из таме. Срдачан поздрав из земље у којој сунце сја сјајно са надом и једноставним радостима.
ШТА УЗНЕСТИ ИЗ ОВОГ ЧЛАНКА:
- In my semi-stupor I had forgotten that I was in the Southern Hemisphere and December 21st here is the longest day of the year and the first day of summer.
- In a like manner Israel is in the Middle East but culturally it is not really of the current Middle East.
- Arriving in Rio de Janeiro almost directly from Jerusalem I realized that I was not only at two geographic ends of the world, but also at two culturally polar opposites.
